Kako je i u oktobru bilo lepo vreme, odlučili smo se da iskoristimo vikend za jednodnevni izlet na Kablar. Pošli smo iz Beograda u 8h, vozili autoputem "Miloš Veliki" do Čačka, zatim kroz Ovčarsko - Kablarsku klisuru do Ovčar banje. U banji smo skrenuli ka restoranu "Dom" što je bila polazna tačka za sve staze. Put do restorana je uzan i treba biti pažljiv ako naiđe neko vozilo u suprotnom smeru. Trebalo nam je oko 2h vožnje.
Ispred samog restorana postoji tabla sa označenim stazama i težinama. Grupa planinara koje smo tu zatekli nam je objasnila da je najteža staza do isposnice Svetog Save, odakle dalje može da se bira via ferrata ili obična staza do vrha. Izgradnja isposnice je u toku, a pristupna staza je veoma strma i uzana. Zbog toga je teško dostaviti materijal za izgradnju do same isposnice. Objašnjeno nam je da se sve radi na principu dobre volje, i da ako želimo možemo da ponesemo poneku ciglu do gore, kada se već penjemo. Prihvatili smo bez puno razmišljanja. Ispostavilo se da sa dodatnom ciglom u ruci ovaj uspon zaista predstavlja izazov. Trebalo nam je malo više od 40 minuta da se popnemo do isposnice, sa velikodušnim pauzama usput. Preporuka je da se ponesu planinarski štapovi.
Iako je sam uspon do siposnice bio izazov, pogled na usputnim pauzama je opravdao sve napore.
Dalje smo nastavili uskim delom držeći se za sajlu i ubrzo izašli na "Devojački grob". Odatle se nastavlja prilično široka staza kroz šumu do samog vrha. Za ovaj deo pešačenja nam je trebalo još oko 1h. Na vrhu se nalazi i vidikovac sa durbinom odakle se može posmatrati klisura.
Za povratak smo odabrali drugu stazu koja prolazi sa druge strane planine, pored nekoliko kuća i mnoštvo livada i šume. Trebalo nam je oko 2h da se spustimo u centar Ovčar banje, odakle smo se peške vratili do restorana po auto. Pošto smo još imali vremena, nastavili smo put kroz klisuru ka Užicu. U mestu Zlakusa smo skrenuli sa glavnog puta i došli do Potpećke pećine. Trebalo nam je oko 30 minuta. Važno je napomenuti da je najbolje unapred se najaviti vodiču jer ture kreću tačno u određeno vreme. Ispod pećine postoji dobar riblji restoran, ali mi nismo imali vremena za ručak, samo smo popili odličan domaći sok od maline.
Ulaz u pećinu se nalazi visoko, i ima oko 700 stepenika do gore. Vodič ima interesantne priče, i detaljno pokazuje sav pećinski nakit i na koje oblike ga to podseća.
